PROJEKAT

EN

Kada se sruši voćka, njeni krici dopiru iz jednog ugla sveta u drugi, iako ih niko ne može čuti. [Hasidska izreka]

Najbolje vreme za sadjenje drveta bilo je pre 20 godina. Drugo najbolja je sada. [Kineska poslovica]

Projekat DRVEĆE PLEŠE spaja kreativne tehnike  i aktivizam u želji da nađe najefikasnija sredstva za pokretanje građanskih inicijativa i način da inspiriše gradjane da se mobilišu u odbrani od preterane seče drveća  i drugih uzroka zabrinjavajućih klimatskih promena.

Svedoci smo neumerene seče drveća u našem gradu da bi se izgradili tržni centri, garaže, gondole i ostale turističke atrakcije. Da li Beograd polako postaje grad betona? Podaci Šumarskog fakulteta govore da je u 2018. godini posečeno za 19 % više drveća nego prethodnih godina. U 2019. godini se povećalo za novih 2% i tendencija se nastavlja. Globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom: 7-8 miliona hektara šume se uništava svake godine, što je približno veličini Portugala. Svetski prosek zelene površine po stanovniku je od 20-40m2. U Beogradu je 1m2.

Drveće nam omogućava ne samo kiseonik, nego ima još čitav niz svojstava važnih za naše duhovno i fizičko zdravlje. 60% lekova dolazi iz drveća a najnovija istraživanja pokazuju i više. Stručnjaci upozoravaju da su posledice dalekosežne – od zagađenja vazduha do poplava, požara i potpunog narušavanja ekosistema na Zemlji.

Zbog mogućnosti da apsorbuje ugljen dioksid, drveće je važno oružje u borbi protiv sve viših temperatura. Autori kažu da je trenutno ovo najefikasnije rešenje za klimatske promene na svetu. Istraživači tvrde da ako svet želi da ograniči rast temperatura za jedan i po stepen do 2050. godine, neophodno je posaditi još milijardu hektara šuma.

Hoćemo li na vreme osvestiti njihovu važnost za opstanak čovečanstva? Kako podići  svest o toj važnosti?  Ova predstava/projekat je jedan od načina.

Svedoci smo da tradicionalne tehnike informisanja, statistike, politički govori  i konferencije, pa čak i društveni aktivizam u praksi vrlo sporo pomeraju stvari a sa druge strane kao da pasivizuju gradjane ostavljajući odgovornost  nekom drugom. Umetnički jezik koji koristimo dopire direktno do srca i uma gledalaca.

Pored očigledne važnosti opstanka drveća na planeti bez kojih ne bi bilo uslova za život, u projektu se oslanjamo i na sve prisutniju potrebu mnogih ljudi i organizacija da se formulišu i priznaju prava svih živih bića, pa tako i drveća, na dostojan život.

Istraživanje nas je dovelo do Deklaracije o pravima drveća donetoj na simpozijumu  „Neverovatna stabla“ u okviru francuskog Parlamenta, 5. aprila 2019.

Švajcarski Ustav sadrži još od 1992. godine odredbu kojom se zahteva „da se uzme u obzir dostojanstvo svih bića – ljudi, životinja, biljaka i drugih organizama“, a švajcarska vlada je sprovela etičke studije koje se odnose na zaštitu biljaka.

Stanovnici Ekvadora su glasali za novi ustav 2008. godine koji je priznao sudska prava ekosistema. Tako reke, šume i vazduh nacije više nisu puka imovina, već nosioci prava sa „pravom na postojanje, ustrajavanje i obnavljanje“. Bolivija je 2012. donela Zakon o Majci Zemlji koji će prirodi dati jednaka prava kao i ljudima.

Mnogi primeri ulivaju nadu da je promena moguća i podcrtavaju važnost gradjanskih inicijativa koje se globalno šire, kao npr. inicijativa ,,Umetnici- inženjeri“ sa programom GÉNIES-GÉNIES u okviru koje  je i  francuski pisac i filozof Camille de Toledo sa vizionarskim konceptom „parlament reke“, koji inspiriše na angažovanje umetnika na očuvanju prirodne sredine doline reke Loare.

Jedan od inspirativnih primera je i dobitnica Nobelove nagrade za mir 1977. godine, Vangari Maathai. Prva Afrikanka koja je dobila Nobelovu nagradu, pokrenula je Pokret zelenog pojasa koji je imao za cilj suzbijanje krčenja šume. Kampanja je pokrenula žene da zasade drveće u svom lokalnom okruženju i da razmišljaju ekološki. Pokret se proširio i na ostale afričke zemlje i doprineo sadnji više od trideset miliona stabala. Njen rad je inspirisao dečaka iz Nemačke Felix Finkbeiner-a koji je sa samo devet godina imao ideju da posadi milion stabala u svakoj zemlji na planeti. 2011. sa 15 godina je govorio u Ujedinjenim Nacijama o potrebi spašavanja planete i od tada razvio globalnu mrežu mladih aktivista koji rade na usporavanju zagrevanja Zemlje pošumljavanjem planete. „Plant-for-the-Planet“, grupa za zaštitu životne sredine koju je osnovao, u okviru kampanje UN-a Billion Tree, zasadila je više od 14 milijardi stabala u više od 130 zemalja [www.trilliontreecampaign.org/ ] Ili danas dobro poznata Greta Thunberg koja sa 16 godina poziva na konkretnu akciju!

Na žalost isto tako raste i otpor konzervativnih pripadnika političkih i ekonomskih organizacija koje negiraju klimatske promene i opravdavaju proces degradacije prirode potrebama „ekonomskog rasta“.

Projekat DRVEĆE PLEŠE ima za cilj da senzibilizuje publiku i podstakne gradjanske inicijative u odbrani od prekomerne seče drveća. Želi da da utiče na promenu stavova i navika u odnosu na seču drveća kao i da inspiriše na kreativne načine otpora ovoj situaciji i motiviše građane da se povezuju i aktiviraju u odbrani drveća i šuma.