DRVEĆE PLEŠE je plesno pozorišna predstava DAH Teatra, na otvorenom, koja se bavi važnošću očuvanja drveća i igra se redovno u Studentskom Parku u Beogradu. Realizovana u saradnji sa Institutom za umetničku Igru u Beogradu, pored izvođača uključuje video radove i komponovanu muziku a ima za cilj da senzibilizuje publiku i podstakne inicijative u odbrani od prekomerne seče drveća.

Inicijalno inspirisana knjigom Petera Volebana – nemačkog šumarskog inženjera koje se posvetio posmatranju i istraživanju drveća, predstava koristi podatke o važnosti drveća i prenosi svet drveća koje ima svoj život – protkan pamćenjem, komunikacijom i disanjem koje oslobađa kiseonik, neophodan za ljudsku zajednicu.

Drveće nam omogućava ne samo kiseonik, nego ima još čitav niz svojstava važnih za naše duhovno i fizičko zdravlje. Kako podići  svest o toj važnosti? Naša predstava je jedan od načina. Jezik koji mi koristimo dopire direktno do srca i uma gledalaca.

Predstva je deo šireg projekta koji je takođe studija slučaja u onlajn kursu Teaching Artistry for Social Impact na jednoj od najvećih svetskih platformi za kreativno učenje kadenze.com – dostupan svima i besplatan.

DRVEĆE PLEŠE je nagradjeno od pograma FIXING THE FUTURE Austrijskog radija Ö1/ORF 2021 i predstavljeno na Festivalu inovacija “Tržište budućnosti” u Gracu, od 1. do 3. oktobra 2021.

„Stabla su beskrajni napori zemlje da razgovara s nebom koje sluša.“ Rabindranath Tagore

Predstava i projekat Drveće pleše je inspiracija za evropski projekat saradnje – TREES koji ima za cilj prenošenje na evropski nivo metoda podizanja ekološke svesti kroz korišćenje pozorišta i umetnosti. DAH Teatar je kordinator projekta koji je podržala Evropska Unija a koji uključuje partnere iz Grčke, Holandije, Irske, Španije, Nemačke i Norveške.

UTISCI GLEDALACA

Predstava je magična, zaista sam osetio neku posebnu povezanost sa ovim divnim ljudima koji su nastupali i počeo sam da gledam drveće na potpuno drugačiji način tokom predstave. Čarobno je.

Nisam znao da postoji drvo staro 9000 godina. To sam naučio. Zapravo sam znao da ih mnogo uništavamo i stalno sam lagao sebe da ih ne uništavamo toliko.

Definitivno, bez umetnosti nema aktivizma.

Ovo je fantastičan poziv za buđenje.

Umetničke inicijative su sjajne za ekologiju, bitno je da se šalje poruka koja funkcioniše pre svega na emotivnom nivou.

Umetnost je dobar jezik za razne stvari, kao i za pitanja životne sredine. Možda najdirektniji i eksplicitniji način.

Oči su najbitnije za opažaj, to je prvo – vidite nešto. Mislim da je veći broj ljudi vizualista, mnogo je upečatljivije nego uzeti tekst u ruke i na taj način se informisati. Samo da uporedim sa večerašnjim tekstom koji govori o tome kako su sečena, kako je to bolno, koliko godina je staro drveće, zašto ga seku, ne može se porediti kada vi uz to i čujete muziku koja prati i podiže, kada vidite ples, i sve to spojiti u jednu fantastičnu interakciju sa publikom, ja sam fascinirana. Zamislite nekoga ko dođe informativno i ne razmišlja mnogo o prirodi, i zadesi se prosto na ovakvom mestu u sred Beograda, naravno da će taj neko potpuno promeniti stanje svesti.

Važno je da ta tema dobije neku pozornicu na kojoj može da se izrazi. Umetnost građanima može da približi problem. Nauka na njih slabo utiče, jer mi pričamo u nekim šiframa, ne razumeju nas.

Da, mislim da je ovo pravi način da dođete do mnogih ljudi. To samo mora da se dešava češće. Lakše je doći do mene lično ovom pričom nego nekom drugom predstavom, prosto ste me emotivno dirnuli rečima i delima i bukvalno sam to što ste mi pričali doživeo, proživeo.

Režija i dramaturgija: Jadranka Anđelić i Dijana Milošević
Izvođači: Vladimir Čubrilo, Đurđija Jelenković/ Katarina Bućić, Ivana Milenović, Popović,

Tekstovi / Izvori: Diana Beresford Kruger „U ime drveća”; Peter Voleben „Tajni život drveća“; Herman Hese „O drveću“; Manoel Pena „Drveće ulice”; Afonso Romano de Sant Ana „Šumska ljubav ”; Miona Petrović „Poruka drveću”; i drugi izvori
Muzika: Ivana Stefanović
Elektronika: Dragan Mitrić
Glasovi: Ivana Milenović Popović, Ivan Nikolić, Neša Paripović, Miona Petrović, Milan Popović, Vid Popović, Andrija Vasiljević, Zoran Vasiljević
Vokal: Ljubica Damčević
Dizajn zvuka: Zoran Jerković
Video, animacija, mapping: Jelena Rubil
Kostim: Ivana Samolov, Ferenc Varga
Objekat lutka: Snežana Arnautović
Dizajn svetla: Milomir Dimitrijević, Radovan Samolov
Organizacija & Produkcija: Nataša Novaković, Milica Petrović
Asistenti režije: Ana Bošković i Rumena Šopova
Tehnička produkcija: Milomir Dimitrijević, Radovan Samolov
Tehnička podrška: Muzej savremene umetnosti Beograd
Snimanje teksta, tehnička podrška: Zoran Vasiljević
Prevod sa portugalskog: Jovan Tatić i Jadranka Anđelić
PR: Tanja Rapp
Društvene mreže: Aleksandra Atanacković, Meri Zec
Finansije: Dragana Živanović
Fotografija: Djordje Tomić, Nata Korenovskaia
Dizajn štampanih materijala: škart

U saradnji sa Institutom za umetničku igru u Beogradu [IUI]

Zahvaljujemo se Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, UK Parobrod, Ivani Abramović.
Posebno se zahvaljujemo kompozitorki Ivani Stefanovic.

Projekat pomogli

ITAC– Climate Impact, Savezno Ministarstvo za evropske i medjunarodne posloveAustrije, Međunarodni fond za pomoć nemačkog saveznog Ministarstva spoljnih poslova i Gete Instituta i drugih partnera: www.goethe.de/relieffund, Grad Beograd – Sekretarijat za kulturu.

Igranja predstave podržali